• Janko-Tipsarevic(1)

    Типсаревић се у јануару враћа на терен, игра у Ченају

    Српски тенисер Јанко Типсаревић који је годину дана био одсутан због проблема са повредом, вратиће се на терен на АТП турниру у јануару у Ченају, где је 2013. освојио титулу

    Организатори турнира у Индији саопштили су на званичом сајту да су Типсаревићудоделили „вајд кард” на његовом седмом учешћу на овом турниру.

    Типсаревић је последњу од своје четири титуле у каријери освојио управо у Ченају пре две године, када је у финалу победио Шпанца Баутисту Агута резултатом 3:6, 6:1, 6:3.

    Типсаревић је од новембра прошле године био одсустан због повреде пете, због које је морао да се подвргне операцији.
    Турнир у Ченају игра се од 5. до 11 …

  • majkl-devenport-n1

    Devenport: Medijska slika Srbije biće iz temelja promenjena

     

    Шеф Делегације Европске уније у Београду Мајкл Девенпорт изјавио је да ће применом новог медијског законодавства из темеља бити измењена медијска слика Србије и да је потребно предузети мере да јавни интерес у области информисања буде заштићен.

    Девенпорт је у Аранђеловцу на саветовању о примени медијских закона рекао да је до сада била пракса да се из буџета финансирају углавном јавна медијска предузећа, и то по политичкој основи, и оценио да сада постоји шанса да се финансира далеко шира лепеза медијских садржаја који су од јавног интереса.

    Он је најавио да ће Европска унија у наредне две године издвојити два и по милиона евра преко механизма ИПА 2 за истраживацко новинарство и за примену правне медијске регулативе.

    Девенпорт је рекао да је на делу и појачана комерцијализација медијских садржаја и упозорио да и комерцијални емитери имају обавезу да задовољавају јавни интерес у одређеној мери.

    Шеф Мисије ОЕБС-а у Србији Петер Буркхард рекао је да је сада кључни тренутак за развој медија у Србији. Он је поручио да је потребно пронаћи начин за очување медијског плурализма и локалног информисања.

    „Треба да се сви заједно потрудимо да ово не буде година пропуштених прилика“, рекао је Буркхард.

    Министар културе и информисања Иван Тасовац рекао је да треба гајити партнерски однос између институција, медија и новинарских и медијских асоцијација како би се закони што успешније применили.

    Данашње саветовање организују ОЕБС, Делегација ЕУ у Србији и Министарство културе и информисања, на иницијативу новинарских удружења и медијских асоцијација. За јавност је била отворена само прва сесија, односно поздравне речи Девенпорта, Буркахрда и Тасовца, док ће остатак саветовања бити затворен за јавност.

    Око 70 …

  • dusan-prorokovicv

    ДУШАН ПРОРОКОВИЋ: МЕСТО СРБИЈЕ У НЕМАЧКОЈ ГЕОПОЛИТИЦИ

    Плашим се да ми не знамо шта хоћемо, да се политика дефинише накарадно, унатрашке
    Поводом јединствене књиге на српском простору, првог истраживања о немачкој геополитици на српском језику – Немачка геополитика и Балкан, Catena mundi, 2014 – разговарамо са аутором др Душаном Пророковићем, предавачем на Факултету за дипломатију и безбедност.

    Ово је већ трећа геополитичка књига Душана Пророковића. Претходне две оставиле су запажен траг. Пророковић је почео пишући о проблему Косова и Метохије у књизи Косово: међуетнички и политички односи (Геополитика прес, 2011), да би убрзо после тога написао битну студију Геополитика Србије: положај и перспективе на почетку XXI века (Службени гласник, Геополитика, 2012). Немачка геополитика и Балкан је до сада теоријски и истраживачки најзахтевнија његова студија.

    Како је текао процес писања ваше нове књиге, које књиге сте истраживали и на који начин?

    — Бавило се много аутора пре мене немачким утицајима и интересима на Балкану. Први пут сам о „средњоевропском континентализму“ као засебној геополитичкој концепцији писао пре седам година у једном краћем чланку, а затим сам га додатно обрадио бавећи се анализом геополитичког положаја Србије током година прикупљања и обраде података за претходну монографију. Део живота и школовања сам такође провео у средњоевропским државама, у којима се осећа јак утицај Немачке и у којима постоји сложен однос према немачким геополитичким интересима.

    Мислим да за читаоце у Србији може бити посебно занимљив преглед идеја које су се рађале код пољских, чешких, словачких аутора а тичу се интеграција у средњоевропском простору. И када данас Вацлав Клаус, Доналд Туск или Роберт Фицо помену неопходност унапређења билатералних односа са Србијом или да снажно лобирају за Србију у ЕУ, то не чине због давно заборављене идеје о словенском братству, већ због страха од Немачке. То се дешава трећи пут за свега сто година. Разлика између времена некада и сада јесте што се данас као „спасоносно решење“ и геополитички кишобран помиње ЕУ мада ја износим сумње по том питању. На почетку и средином ХХ века ЕУ није било, па се јавља низ оригиналних решења како уредити простор и спречити немачку хегемонију.

    Мени је било значајно да се књига појави на стогодишњицу од почетка Првог светског рата. Кад се добро проуче и анализирају дугорочни геополитички циљеви великих сила, а у овом случају Немачке, види се да Србија нема претерано везе са избијањем Великог рата. Повод је пронађен у несрећном догађају у Сарајеву, Србија је због тога била неправедно оптужена и фактички увучена у рат, али прави разлози су на другој страни и тичу се геополитике.

    Концепција немачког средњоевропског континентализма подразумева ширење немачког утицаја тачно утврђеним правцима. Да ли Немачка користи институције ЕУ у ту сврху и у којој мери?

    — У немачком геополитичком наступу се назире неки редослед. И иначе, код Немаца у свему постоји редослед. Својевремено је Стаљин говорио да, када Немци почну мобилизацију против Совјетског Савеза, сви ће обући униформе, задужити пушке, уредно купити карте до Кијева и сести на воз.

    Елем, први циљ немачке геополитике јесте да се користе инструменти ЕУ како би се ојачала сопствена позиција и раширио утицај. Погледајте само немачки наступ у нашем окружењу, њену агресивност у ЕУЛЕКСу, невероватан број активности у КФОРу, коришћење канцеларије ОХР у БиХ или брутално уцењивање балканских држава, а пре свега Србије, по питању чињења најразличитијих уступака зарад наставка пута европских интеграција.

    Уколико овај план пропадне, а могуће је да се то деси услед све дубље кризе унутар ЕУ, али и могућег изласка Велике Британје из ЕУ, Немачка ће покушати да сачува „средњоевропско језгро“. Ту је кључно питање постављање Француске. Уколико Париз на то пристане, континентална Европа може постати један од полова у мултиполарном свету и без Велике Британије. Уколико не пристане, улазимо у врло непредвидив период.

    За сада, Немци имају две резервне варијанте шта у случају почетка тог „непредвидивог периода“: прва је враћање у окриље евроатлантског концепта, што би значило реинтеграцију са Великом Британијом, прихватање јасне хијерархијске доминације САД и потписивање трансатлантског трговинског споразума. Друга варијанта је могуће повезивање са евроазијском интеграционом целином и покушај стварања великог економског савеза који би се простирао од Лисабона до Владивостока.

    Објашњавајући појмове Балкана и Средње Европе, вратили сте се у време Свете Браће Ћирила и Методија, и тада могућег, сада хипотетичког, јединства свих Словена. Дакле, шта је спречило јединство Словена и зашто је словенска солидарност, популарна у 19. веку, данас пука илузија?

    — Када читате пољске и чешке ауторе, можете видети и да је током 19. века словенска солидарност можда ипак била само илузија. Или, ако баш није била илузија, да онда кажемо како се о томе водила жива и отворена полемика. На почетку своје каријере Палацки је писао о „аустрославизму“, а група коју је предводио Чарторијски је дизала на акцију против Русије све што се могло дићи. Било је аутора који су о томе писали са пуно ентузијазма у различитим деценијама, попут Данилевског, Штура, Масарика, али било је и ових других.

    Враћао сам се у далеку прошлост да би боље објаснио шта се дешава данас. Распад Великоморавске кнежевине значио је и повлачење византијског утицаја из средње Европе ка Балкану, а потоње насељавање Мађара у Панонску низију онемогућило је у каснијим вековима повезивање јужних и западних Словена. Били су то фактори „геополитичке изолације“, који су утицали да се данас налазимо ту где јесмо.

    Питање је и откуда толики „праисконски“ анимозитет између словенских и германских племена и народа? Да ли то има везе са неким дешавањима у давној историји, у догађајима који су избрисани из колективне свести?

    Известан број стручњака упозорава да је јединство Немачке и Русије шанса за Србију. Како би сте то прокоментарисали, да ли је, можда, САД непријатељ и Немачке и Русије?

    — Односе између великих сила карактеришу истовремена конфронтација и кооперација. То је за публику из малих земаља често неразумљиво. Живимо у врло сложеном систему. САД и Русија се сукобљавају у Украјини, али морају да сарађују у Авганистану или по питању Блиског Истока. Сада је период у којем су чешће конфронтације, али то не значи да нема и кооперације.

    Положај Немачке је такође комплексан. На територији Немачке данас постоји око 40 америчких војних база и објеката од посебне важности, у којима је стационирано преко 50 …

  • Украина и Русија

    Заменик шефа украјинске дипломатије Данил Лубкивскиј најавио општу мобилизацију

    БОРЦИ Доњецке Републике одбили су нови тенковски напад на доњецки аеродром.

    Украјинци су покушали са истовременим ударом – из правца града Авдејевка и са својих утврђених положаја код села Водјаноје. Али, нису прошли јер су се убрзо нашли под артиљеријском и ватром вишецевних ракетних бацача армије ДНР.

    Кијев, очито, још није убацио у борбу оклопну колону која је према Доњецку кренула из Харкова у пратњи два хеликоптера Ми-24. А разлог је, можда и нехотице, открио замеик шефа украјинске дипломатије Данил Лубкивскиј.

    „Украјини је неопходна општа мобилизација. То је принципијелна позиција премијера Јацењука. Русија ће морати да се врати цивилизованим односима, али се морају узети у обзир сви сценарији, укључујући и лоше и најлошије. И за њих се морамо спремити“.

    Кијевска хунта је од 24. јула до 9. септембра извршила три делимичне мобилизације.

    Украјински Савет за националну безбедност и одбрану јуче је саопштио да неће бити не само опште, него ни четврте делимичн мобилизације.

    Лубкивскиј, као што се види, за све суштински криви Русију. Међутим, председник украјинског официрског сабора Александар Таран, који је био у Луганску због последње размене заробљеника, говори нешто сасвим друго.

    Прво је рекао да је имао прилику да разговара са рањеним Украјинцима у војној болници у Луганску и нагласио да их „лече и хране нормално“ и да се власти ЛНР  и персонал болнице према њима односе много боље него Украјинци према заробљеним и рањеним борцима Новоросије. Чак допуштају да их посећују мајке, сестре и супруге.

    Па указао: „Имао сам прилику да посетим линије одбране устаника у дужини безмало 300 киломатара. На истоку нема припадника руске армије. Има добровољаца из Русије, има козака, али тамо регуларне руске армије нема!“

    Таран је истовремено властима у Кијеву поставио директно питање: „Ако је у току рат са Русијом – како се тврди – зашто онда у земљи није уведено ратно стање?!“.

     

    Fakti.org …

  • Protest-patriote.jpg0_

    ДР ДРАГАН ПЕТРОВИЋ: Престројавање и јачање патриотске опозиције

    У последњих пар месеци долази до фундаменталних промена на унутрашњој политичкој ситуацији Србије.
    Одмах да кажем, иако је ситуација и даље прилично тешка и на моменте и конфузна, да је у принципу, после више година забележен осетан напредак набоље, који ће омогућити да са више наде и очекивања можемо посматрати ствари у будућности. Протеклих више од четрнаест година, у тзв. Постоктобарској Србији, нама најненаклоњеније стране силе, успеле су готово у свему што су наумиле, укључујући и значајним делом преусмеравање свести великог дела становништва.

    Циљ је био сламати српски фактор у целини, и у државотворном смислу, и по дубини, дакле економски, културно, у научном и етичком сектору, фактички по свим питањима, пошто је читав народ идентификован и то знатно раније, као елементима дугог трајања близак Русији и континенталној геополитици у целини. Запоседнут је медијски простор у целини, типованим приватизацијама отуђен је назјначајнији део виталне привреде, створен је подобан слој компрадора, отуђеног дела друштвене елите, политичка елита је у највећем, (огромном) већином стављена под контролу, а преостали део друштвене елите који је патриотски или неутралан, одстрањен са шире друштвене и политичке сцене.

    О аутору

    Др Драган Петровић (Београд), дипломирао је на четири факултета у оквиру државног универзитета у Београду, и то: на Економском (1999), на Социологији (2000), на Историји (2000) и на Политичким наукама (2002).
    Завршио је Постдипломске студије на Географском факултету у Београду, на одсеку Економска географија; постдипломске студије на Факултету политичких наука у Београду, одсек Међународни односи;
    Докторирао 19.02.2007. на Природно математичком факултету у Новом Саду.
    Стално је запослен у Институту за међународну политику и привреду у Београду, као Виши научни сарадник.

    У завршници, дакле након 2008. када се у међународном окружењу ствара све убрзанија промена светског поретка и односа снага, придобијени су најзначајнији делови дотадашње тзв. патриотске политичке елите, који су потом упрегнути у владајуће структуре, уместо истрошених странцима идеолошки блискијих, али са падом кредибилитета у јавности и бирачком телу, дотле владајућих „жутих“ кадрова (након 2012), Динкића, и сл. (Драшковић је одавно изгубио било какав углед у народу). Приближно до тада су разбијени остаци српских служби и стављени у највећем под своју (страну) контролу.

    Катастрофално стање преосталог дела тзв. патриотске политичке елите, поентирано је од страног фактора, компрадора и сада већ потпуно контролисаног највећег дела активне политичке елите на изборима марта 2014 …